Bez obzira na godine, telesnu težinu ili atletske sposobnosti, kardio vežbe su dobre za vas. Pogledajte zašto – i počnite da se zagrevate. Ovo su 10 prednosti kardio treninga!
Foto: Pixabay
Redovne aerobne aktivnosti, poput hodanja, vožnje bicikla ili plivanja, mogu vam pomoći da živite duže i zdravije.
Potrebna vam je motivacija? Pogledajte kako kardio vežbe utiču na vaše srce, pluća i cirkulaciju. Pokrenite se i vrlo brzo će vaš trud biti nagrađen.
Tokom aerobne aktivnosti, više puta pomerate velike mišiće na rukama, nogama i kukovima. Brzo ćete primetiti reakcije svog tela. Disaćete brže i dublje. Ovo maksimalno povećava količinu kiseonika u krvi. Vaše srce će kucati brže, što povećava protok krvi u mišićima i nazad u pluća.
Vaši mali krvni sudovi (kapilari) će se proširiti da isporuče više kiseonika do mišića i „odnesu nepoželjna jedinjenja“ - kao što su ugljen-dioksid i mlečna kiselina. Vaše telo će čak osloboditi endorfine, prirodne lekove protiv bolova koji podstiču osećaj blagostanja i zadovoljstva.
Bez obzira na vaše godine, težinu, formu ili sportske sposobnosti, aerobna aktivnost je dobra za vas. Aerobna aktivnost ima mnoge zdravstvene prednosti. Kako se vaše telo prilagođava redovnim kardio vežbama, postajaćete jači i spremniji.
Razmotrite sledećih 10 načina na koje vam kardio trening može pomoći da se osećate bolje i uživate u životu u potpunosti.
U kombinaciji sa zdravom ishranom, aerobne vežbe pomažu vam da izgubite kilograme, ali i da zadržite idealnu težinu.
Možda ćete se osećati umorno kada prvi put počnete sa redovnim aerobnim vežbama. Ali vrlo brzo ćete osetiti kako ste sve izdržljiviji i sve manje umorni posle treninga. Takođe, vaše srce i pluća će tokom vremena ulaziti u sve bolju kondiciju, a vaše kosti i mišići postajati snažniji.
Aerobne vežbe aktiviraju vaš imuni sistem na najbolji mogući način. Ovo vas može učiniti znatno manje podložnim virusnim infekcijama, kao što su prehlada i grip.
Aerobne vežbe smanjuju rizik od mnogih nepovoljnih stanja. Ova stanja uključuju gojaznost, bolesti srca, visok krvni pritisak, dijabetes tipa 2, metabolički sindrom, moždani udar i određene vrste raka.
Aerobne vežbe sa opterećenjem, kao što je hodanje, pomažu u smanjenju rizika od osteoporoze.
Aerobne vežbe mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska i kontroli šećera u krvi. Mogu smanjiti bol i poboljšati funkcije pokreta kod ljudi sa artritisom.
Takođe, mogu poboljšati kvalitet života i kondiciju kod ljudi koji su imali rak. Ako imate bolest koronarnih arterija, aerobne vežbe mogu vam pomoći da upravljate svojim stanjem.
Jače srce ne mora da kuca tako brzo. Jače srce takođe efikasnije pumpa krv, što poboljšava protok krvi u svim delovima vašeg tela.
Kaiš za merenje pulsa može biti višestruko koristan tokom kardio treninga. Ovaj dodatak će napraviti krucijalnu razliku u vašem treningu i doprineti da brzo i efikasno dođete do zacrtanih ciljeva.
Aerobne vežbe povećavaju vaš lipoprotein visoke gustine (HDL), "dobar" holesterol, i snižavaju vaš lipoprotein niske gustine (LDL), "loš" holesterol.
Ovo može dovesti do manjeg nakupljanja plakova u vašim arterijama i njihove bolje prohodnosti.
Aerobne vežbe mogu ublažiti osećaj depresije, smanjiti napetost povezanu sa anksioznošću i podstaći opuštanje.
To može poboljšati vaše mentalno blagostanje i vaše samopoštovanje, a takođe može poboljšati vaš san.
Aerobne vežbe održavaju vaše mišiće jakima, što vam može pomoći da održite pokretljivost kako starite. Vežbanje takođe može smanjiti rizik od padova i povreda usled padova kod starijih osoba. Sve navedeno u značajnoj meri može poboljšati vaš kvalitet života.
Aerobne vežbe takođe održavaju vaš um oštrim. Redovna fizička aktivnost može pomoći kod boljeg pamćenja, rasuđivanja i razmišljanja (kognitivne funkcije) kod starijih osoba. Takođe može poboljšati kognitivne funkcije kod dece i mladih. Može čak pomoći u sprečavanju pojave demencije i poboljšanju kognicije kod ljudi koji već pate od demencije.
Studije pokazuju da ljudi koji redovno praktikuju kardio vežbe žive duže od onih koji ne treniraju redovno.
Oni takođe mogu imati manji rizik od prevremene smrti nezavisno od uzroka - kao što su bolesti srca i određeni karcinomi.
Spremni ste da postanete aktivniji? Odlično! Samo zapamtite da počnete sitnijim koracima. Ako ste bili neaktivni duže vreme ili ako imate hronično zdravstveno stanje, pre nego što počnete, posavetujte se kod svog lekara.
Kada budete spremni da počnete da vežbate, počnite polako i umereno. Možete hodati pet minuta ujutru i pet minuta uveče. Svaka fizička aktivnost je bolja nego nikakva.
Sledećeg dana dodajte nekoliko minuta svakoj sesiji hodanja. Ubrzajte malo i tempo. Uskoro biste mogli brzo hodati najmanje 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji, i ubirati sve prednosti redovne aerobne aktivnosti. Takođe, zacrtajte sebi za cilj da manje sedite i više se krećete tokom dana.
Fali vam vremena? Isprobajte intervalni trening visokog intenziteta i za manje vremena uživajte u odličnom treningu sa sličnim prednostima kao standardni kardio trening. U intervalnom treningu, naizmenično se menjaju kratki periodi intenzivne aktivnosti i duži periodi manje intenzivne aktivnosti.
Dobre alternative kardio treningu mogu biti skijaško trčanje, aerobik, plivanje, penjanje uz stepenice, biciklizam, trčanje, eliptični trening ili veslanje.
Ako imate stanje koje ograničava vašu sposobnost da učestvujete u aerobnim aktivnostima, pitajte i svog lekara o alternativama. Ako imate artritis, na primer, vežbe u vodi mogu vam doneti prednosti aerobne aktivnosti bez pritiska na zglobove.