Intolerancija ili alergija na hranu – kako da razlikujete simptome?
ČETVRTAK, 24.07.2025 | 10:23
Nadimanje posle obroka, osećaj svraba ili mučnine mogu vas navesti da pomislite na alergiju, ali uzrok ne mora uvek biti isti. Razlika između intolerancije ili alergije na hranu često je zbunjujuća, iako je važno razumeti kako se ova dva stanja razlikuju – po brzini reakcije, uzroku i ozbiljnosti simptoma. Pravilno prepoznavanje može vam pomoći da izbegnete nepotrebne restrikcije, pravovremeno reagujete i zaštitite svoje zdravlje na najbolji način.
Šta je alergija na hranu?
Alergija na hranu je reakcija imunog sistema na određene proteine u hrani koje organizam pogrešno prepoznaje kao pretnju. Kada osoba koja ima alergiju konzumira problematičnu namirnicu, njen imuni sistem reaguje stvaranjem antitela (najčešće IgE), što može izazvati brze i ponekad ozbiljne simptome.
Najčešći simptomi alergije:
- Osip, koprivnjača
- Otok usana, jezika ili lica
- Svrab u ustima ili grlu
- Problemi sa disanjem, stezanje u grudima
- Mučnina, povraćanje, dijareja
- Anafilaksija (potencijalno životno ugrožavajuća reakcija)
Alergijske reakcije se obično javljaju odmah nakon unosa hrane, često u roku od nekoliko minuta do jednog sata. Zbog toga osobe sa potvrđenom alergijom moraju potpuno izbegavati problematične namirnice i često sa sobom nose antihistaminike ili adrenalin u slučaju anafilaktičkog šoka.
Šta je intolerancija na hranu?
Intolerancija na hranu podrazumeva nemogućnost organizma da pravilno svari određene sastojke iz hrane, ali za razliku od alergije, ne uključuje imuni sistem. Najčešće je uzrokovana nedostatkom određenih enzima, hemijskom osetljivošću ili reakcijom na aditive.
Najčešći simptomi intolerancije:
- Nadutost i gasovi
- Bol u stomaku
- Dijareja ili zatvor
- Umor, glavobolja
- Osećaj nelagodnosti nakon jela
Simptomi se obično pojavljuju postepeno, nekoliko sati nakon obroka, i često zavise od količine unesene hrane. Za razliku od alergije, intolerancija nije opasna po život, ali može značajno narušiti kvalitet života i izazvati hronične tegobe ako se ne prepozna na vreme.
Ključne razlike između alergije i intolerancije na hranu
Uključeni sistem
- Alergija: Reakcija imunog sistema.
- Intolerancija: Poremećaj varenja, ne uključuje imuni sistem.
Reakcija na malu količinu hrane
- Alergija: Može izazvati jaku reakciju čak i pri tragovima alergena.
- Intolerancija: Simptomi zavise od količine unesene hrane.
Vreme pojave simptoma
- Alergija: Brza reakcija – obično u roku od nekoliko minuta do sat vremena.
- Intolerancija: Odloženi simptomi – najčešće nekoliko sati nakon jela.
Vrsta simptoma
- Alergija: Osip, oticanje, svrab, gušenje, anafilaksija.
- Intolerancija: Nadutost, gasovi, dijareja, grčevi.
Ozbiljnost stanja
- Alergija: Može biti opasna po život.
- Intolerancija: Nije životno ugrožavajuća, ali može biti neprijatna i dugotrajna.
Najčešće alergije i intolerancije na hranu
Najčešće alergije:
- Mleko (kravlje mleko) – posebno česta kod beba i male dece.
- Jaja – alergija najčešće na belance.
- Kikiriki i orašasti plodovi – jedna od najopasnijih alergija.
- Riba i školjke – često se javljaju u odraslom dobu.
- Soja – prisutna u mnogim industrijskim proizvodima.
- Pšenica – uključuje i retku alergiju na gluten (nije isto što i celijakija).
Najčešće intolerancije:
- Laktoza – nemogućnost varenja mlečnog šećera zbog nedostatka enzima laktaze.
- Gluten – intolerancija na protein iz pšenice, ječma i raži (nije isto što i celijakija).
- Fruktoza – šećer prisutan u voću, medu i nekim povrćem.
- Histamin – prisutan u fermentisanoj hrani i vinu, može izazvati migrene, crvenilo i druge tegobe.
- Aditivi i konzervansi – poput sulfita, mononatrijum-glutamata (MSG), veštačkih boja.
Intolerancija ili alergija na hranu? -Kako prepoznati razliku
Iako alergije i intolerancije mogu imati slične simptome, postoje jasni znaci koji mogu pomoći u razlikovanju i ukazati na potrebu za stručnom procenom:
Znakovi koji upućuju na alergiju:
- Iznenadni osip, crvenilo, svrab kože
- Otok usana, jezika, kapaka
- Problemi sa disanjem (zapušen nos, sviranje u plućima, kratak dah)
- Mučnina, povraćanje ili dijareja odmah nakon unosa hrane
- Anafilaktički šok (hitno stanje koje zahteva brzu medicinsku pomoć)
Znakovi koji upućuju na intoleranciju:
- Nadimanje, gasovi, osećaj težine nakon jela
- Prolivi ili zatvor koji se javljaju sa odlaganjem
- Umor, glavobolja ili promene raspoloženja posle obroka
- Neprijatan osećaj u stomaku bez prisustva osipa ili otoka
Ukoliko se nakon konzumacije određene hrane javljaju tegobe kao što su osip, otok, otežano disanje ili mučnina, važno je što pre potražiti lekarsku pomoć. Posebna pažnja potrebna je kod dece, naročito ako se simptomi javljaju posle mleka, jaja ili orašastih plodova. Takođe, ukoliko probavne smetnje traju duže i utiču na kvalitet života, neophodno je obaviti dijagnostiku i dobiti stručne savete za dalji pristup ishrani.
Mogu li alergije nestati s godinama?
Kod mnoge dece, naročito u ranom uzrastu, alergije na hranu mogu biti prolazna pojava. Najčešće se to odnosi na alergije na kravlje mleko, jaja i pšenicu – simptomi mogu postajati blaži kako dete raste, a imuni sistem sazreva. U nekim slučajevima, alergija se potpuno povuče do polaska u školu. Ipak, alergije na orašaste plodove, ribu i morske plodove obično traju duže i češće ostaju prisutne tokom celog života.
Važno je da ne uvodite ili ukidate određene namirnice u ishrani deteta bez saveta lekara. Možda mislite da je dete „preraslo“ alergiju, ali samo stručnjak, uz pažljivo praćenje i testiranje, može da potvrdi da li je bezbedno vratiti ranije izbegavanu hranu. Redovni pregledi kod alergologa pomoći će vam da budete sigurni u odluke koje donosite i da izbegnete nepotrebna ograničenja u ishrani vašeg deteta.
Šta sledi kada se sumnja na reakciju na hranu?
Kada se pojavi sumnja na neželjenu reakciju na određenu namirnicu, lekar prvo razgovara sa pacijentom o simptomima, vremenu njihove pojave i potencijalnim okidačima. U zavisnosti od toga da li se sumnja na alergiju ili intoleranciju, primenjuju se različiti pristupi – testovi na alergene (kožni, krvni) ili eliminaciona dijeta. Kod dece se dijagnostika sprovodi pažljivo, kako bi se izbegle nepotrebne restrikcije i obezbedila raznovrsna ishrana.
Saveti za bolje upravljanje ishranom
Bez obzira da li sumnjate na intoleranciju ili alergiju na hranu, važno je ne donositi zaključke na svoju ruku. Iako simptomi mogu biti slični, pristup lečenju i svakodnevnom životu se značajno razlikuje. Pravilna dijagnoza, praćenje reakcija i stručna podrška su koraci ka sigurnijoj ishrani i boljem opštem zdravlju. Razumevanje sopstvenog tela uvek je najbolja osnova za dugoročnu dobrobit.
U savremenim uslovima moguće je uz preciznu dijagnostiku uspostaviti režim koji čuva zdravlje i kvalitet života. Prava informacija u pravom trenutku često je najvažniji korak ka trajnom rešenju.
0
0
Podeli:
