Tajne dugog i zdravog života Nikole Tesle

Kako je naš veliki naučnik Nikola Tesla planirao da živi 135 godina uz pravila kojih se strogo pridržavao!

 Foto: Wikipedia

„Još dve godine i napuniću osamdeset. Osećam se odlično, kao dvadesetogodišnjak!”, rekao je Nikola Tesla na početku razgovora sa Džordžom Kornersom za američki časopis "Fizička kultura".

Pored saveta kako se obući za leto, reklama stila „zaštitite se od ćelavosti”, u martu 1935. godine pojavio se i intervju s „elektronskim magom”.

Novinara Kornersa zanimalo je kako njegov slavni savremenik, čija je zasluga što je naša epoha prerasla u mašinsku eru, puni baterije svog tela.

„Za mene je ljudsko telo kao mašina. Trudim se da ono bude dobro podmazano i očišćeno da se ne bi dogodilo da zarđa. S obzirom na to da sam naučnik, nastojim da tu mašinu uklopim u zakone koji vladaju na našoj planeti.

Kakvih god pravila da se čovek pridržava, mora da ima na umu da okretanje Zemljine kugle nameće određene fizičke zakonitosti.

Kao prvo, 24 časa podeljena su na dan i noć. Samim tim, logično je da u našem životu postoje dva razdoblja – kad radimo i kad se odmaramo.

Od najranijih dana zanimale su me različite teorije o ishrani.

Kad sam bio mlad, zaključio sam da će telo najbolje da prima što isitnjenije, tako reći tečne obroke. I to u malim količinama, ali što češće tokom dana.

Mislio sam da ću na taj način telo snabdeti neprekidnom energijom i da će mi organi za varenje biti najmanje opterećeni.

Priznaću vam, bio sam oduševljen ovim svojim otkrićem. Dugi niz godina hranio sam se ovako.

Pasirao sam hranu, pio mleko i voćne sokove. Radeći u laboratoriji, jeo sam vrlo često, kad god bih ogladneo.

Ali s obzirom na to da sam zbog posla morao da putujem, nisam imao uslova da tako sebi spremam jelo. Počeo sam da se hranim kao i ostali svet.

Možete misliti kakve sam smetnje imao kad sam prešao na „normalnu hranu”; sve mi se poremetilo u stomaku.

Posle toga sam eksperimentisao na više načina. Jeo sam šest puta dan, kao većina Evropljana, potom triput, pa samo jednom.

Napokon sam shvatio da su najbolja dva obroka. Znate zbog čega? Zato što je ručak potpuno nepotreban u ekonomiji ljudskog tela.

Ručak optereti stomak hranom koja ne može tako brzo da se pretvori u energiju neophodnu za rad.

Da bi se ono što pojedemo svarilo, prođu tri do četiri sata. I još nešto. U procesu varenja sva krv iz glave dođe u stomak, i tako se smanjuju naše fizičke i mentalne sposobnosti.

 Foto: Wikipedia

Dva obroka se tačno uklapaju u prirodno Zemljino okretanje. Nisam znao šta je pravi život dok se nisam odrekao ručka.

Zdravlje mi se poboljšalo, izoštrio mi se apetit, osetljivost na hranu. Danas, u sedamdeset osmoj, uživam u hrani s istim žarom kao kad sam imao šesnaest godina.

Kad bi svi prihvatili ovaj moj sistem, ubeđen sam da bi se ljudski vek produžio i da bi svaki čovek bio zdraviji.

Kad treba jesti? Dobro bi bilo da se doručkuje dva sata pre početka rada. Znači, ako neko jede ujutro oko sedam-osam, ne bi trebalo da počne s poslom pre deset.

Mogao bi potom da radi neprekidno sedam do osam sati i onda da ide kući. Večera bi bila oko osam uveče.

Ovakav način uklapa se u kosmičke zakone! Svi obroci moraju da sadrže belančevine i masti.

Masti nam daju energiju, one su vrsta goriva, a belančevine pomažu obnovi i izgradnji ćelija.

Ujutru treba da jedemo buter, na primer, uveče punomasno mleko. Verujem u čudesna svojstva ovog napitka.

Hranljiv je sir, neke žitarice, dobar je i pirinač.

Meso jedem vrlo retko, možda dvaput godišnje. Volim meso nekih ptica, još više ribu. Fosfor koji ribe sadrže odličan je za nervni sistem.

Jedno je sigurno. I životinjsko i riblje meso daju čoveku trenutnu energiju. Zato je ono za pojedine profesije neophodno.

Ipak, ono skraćuje život jer u telo svakog od nas unosi više štetnih materija koje ne stižemo da izbacimo.

Od trenutka kad je zabrana točenja pića ukinuta, nisam u usta stavio ni kap alkohola bez obzira što mi je on dobro činio.

Nažalost, ne mogu više da mu se vratim. Prvo sam planirao da živim 150 godina, sada sam siguran da ću, bez pića, živeti kraće, oko 135 leta.

U Jugoslaviji, zemlji u kojoj sam rođen, alkohol se uzima uz jelo. Zato taj običaj retko odvede u pijanstvo.

Obožavao sam kafu. Trebalo mi je jedanaest godina da savladam žudnju za tim opasnim napitkom. Izlečenje me je koštalo dosta para. Znate zašto?

Svih jedanaest godina kuvali su mi najfiniju kafu i stavljali mi na pisaći sto. Nikad nisam popio ni gutljaj.

Prisustvo te kafe izazivalo je moje mehanizme samosavlađivanja. Da je nije bilo, izludio bih od želje za njom.

Odrekao sam se i kafe i čaja jer su to otrovi.

Bio sam i strastven pušač. Kada sam napunio dvadeset, odlučio sam da više ne pušim.

Zapalio sam poslednju cigaretu i otada se nikad više nisam mašio duvana.

Varaju se oni koji misle da pušenje stimuliše, tako samo izgleda. Ono, u stvari, loše utiče na usredsređenost.

Najbolje je, po meni, šetati. Nikad ne prepešačim manje od petnaest kilometara dnevno.

I to me održava u dobrom zdravlju. Ali plašim se da te šetnje ne budu kobne za mene jer spadam u izuzetno nepažljive ljude, koji ne gledaju kud idu.

 Foto: Shutterstock

(Nikolu Teslu je 1937. godine kolima udario neki taksista. Od tog trenutka narušen je njegov psihofizički ritam. Nikada se od toga nije sasvim oporavio. Između ostalog, i zato što nije imao poverenja u lekare pa kod njih nije ni odlazio. Više je voleo sam da se leči...)

Čoveku koji se bavi teškim fizičkim poslovima potrebno je sigurno sedam do osam časova odmora, ali to još ne znači i – sna.

Ja, na primer, spavam samo dva sata u toku 24 časa. Često mi se događalo da baš za ta dva sata smislim rešenje nekog problema koji me je dugo mučio. Kad sam bio mlađi, spavao sam duže. Tri do četiri sata (!).

Kad spavam, spavam dubokim snom. To vam je vrsta umetnosti, kao veština čoveka da duboko diše.

Potiče od istočnjaka. Posle tako dubokog sna osećam se sasvim osvežen, čak moram i vežbe da radim da bih se razbudio.

Možda moja životna pravila ne bi nekom drugom odgovarala ukoliko ih ne bi prilagodio svojim zahtevima. U svakom slučaju održala su, svih sedamdeset osam godina, mašinu koja se zove Nikola Tesla”.

Nikola Tesla, čiji ste recept za dug život upravo pročitali, živeo je 87 godina.