Jezik je osnovni način sporazumevanja između ljudi i ono što nas najviše razlikuje od ostalih živih bića. S obzirom na to da postoji preko 7000 jezika u svetu, jasno je da prevodilačka industrija buja, a sve više ljudi traži profesionalne usluge prevodilaca.
Foto: Pixabay
Sa kakvim se poteškoćama suočavaju prevodioci, o kardinalnim greškama i zanimljivostima, pišemo u današnjem tekstu.
Profesionalne usluge prevodilaca su uvek kroz istoriju bile jako vrednovane od strane bitnih ljudi. Prevodioci su uvek išli uz vladara i omogućavali kvalitetno razumevanje i komunikaciju između različitih strana. Tako da je njihov rad dosta doprineo u ostvarivanju pozitivnih diplomatskih odnosa. Sama istorija prevođenja je izuzetno duboka i bogata.
Začetak ove delatnosti je vezan za period od pre 4 hiljade godina, u Mesopotamiji. Reč je o Epu o Gilgamešu koji se smatra najstarijim sačuvanim književnim delom. Sam ep se kroz godine menjao, usled prenošenja priče sa kolena na koleno. Što se tiče Evrope, prvi spis koji se prevodio je Stari Zavet u Grčkoj, pre više od 2000 godina.
Široko je poznato da Biblija predstavlja ubedljivo najprevođeniju knjigu na svetu. Prevedena je na skoro 3000 različitih jezika. A koji su to autori čiji se spisi čitaju na najviše različitih jezika? UNESCO je kreirao bazu podataka sa svim delima ikada prevođenim i lista glasi ovako:
- Agata Kristi - 7233 prevođenja
- Žil Vern - 4751 prevođenja
- Vilijam Šekspir - 4293 prevođenja
Što se tiče najprevođenijeg dokumenta, to je Deklaracija o ljudskim pravima UN-a iz 1948. godine, čija verzija postoji na 370 jezika i dijalekata širom sveta. Pored knjiga i dokumenata, zanimljivo je da su i pesme prevođene na mnoštvo jezika takođe. Najprevođenija ikada je pesma “Zlatni snovi Gandija” koju je indijski Dr. Kesiraju Srinivas, koji je pesmu presnimio na 125 različitih jezika.
Sa poznavanjem jezika, dolazi do saznanja o kulturi i svemu što je važno za jednu grupu ljudi i naciju. Prevodioci su izuzetno inteligentni ljudi, baš iz ovog razloga, raspolažući sa puno informacija iz dosta različitih polja. Logično, jer razumeju sagovornika.
Da li ste znali da i prevodioci imaju svog posebnog sveca zaštitnika?
Reč je o svetom Jeronimu Stridonskom. Sveti Jeronim je značajan zbog prevoda Biblije na latinski jezik, koji je u rimokatoličkoj crkvi bio u upotrebi sve do 1941. godine. Zbog toga postoji praznik koji prevodioci slave širom sveta u čast Jeronimu, poznat kao Svetski dan prevođenja, 30. septembra.
Google prevodilac
Alatka koja je olakšala mnogima život u bezbroj različitih situacija, bilo da je sporazumevanje sa strancem na ulici ili pokušaj da se razume neki pojam, nastao je 2006. godine. Danas poseduje mogućnost prevođenja na 133 različita jezika. Google prevodilac koristi preko 500 miliona ljudi koji svakog dana prevedu 100 milijardi reči.
Ova alatka koristi veštačku inteligenciju za prevođenje, po principu obrade teksta i prepoznavanja obrazaca. Proračun je zasnovan na verovatnoći i zbog toga kvalitet prevoda nije uvek apsolutno pouzdan. Ni sam Google i njegovi zaposleni ne koriste prevodilac, već i oni traže uslugu prevodilačkih agencija i profesionalaca iz tog polja!
Foto: Pixabay
Najčešći prevođeni jezici
Engleski, nemački, francuski, italijanski i ruski su top 5 jezika sa kojih ljudi prevode. Zanimljivo je da je na kineski jezik, koji govori veliki postotak planete, prevedeno samo oko 5% knjiga, po istraživanjima za prvu deceniju 21. veka. Sa druge strane, oko 75% knjiga su prevedene na nemački ili francuski jezik.
Još jedna zanimljivost je da u baš u Kini postoji preko 300 hiljada prevodilaca, po istraživanjima njihovog instituta. Dovoljno da se napuni čitav grad njima!
Efikasnost i veština prevodilaca
U proseku se smatra da profesionalni prevodilac može prevesti oko 250 reči za sat vremena. Prostom računicom se dođe do brojke od čak 520 hiljada reči koje prevodioci, radeći full-time obrade na godišnjem nivou!
Da li je engleski zaista najlakši jezik za prevođenje, kao što većina smatra?
Odgovor je ne! Čak štaviše, mnogi prevodioci sa puno godina iskustva u ovoj profesiji smatraju da je španski dosta lakši od engleskog. Razlog tome je što reči na španskom jeziku zvuče isto kao što su napisane. To čini španski jezik najlakšim za učenje i prevođenje, smatra većina prevodilaca.
Neke kardinalne greške u prevođenju koje su izazvale haos
Sledi jedan brutalan primer koji je navodno kumovao jednoj od najvećih destrukcija i katastrofa u istoriji čovečanstva! Naime, kada su Amerikanci 1945. godine u julu poslali ultimatum japanskoj vladi, za predaju pod pretnjom totalnog uništenja, došlo je do male greške u prevođenju.
Jedan novinar je upitao japanskog premijera o tom ultimatumu, ali u tom trenutku, vlada još nije donela zvaničnu odluku pa je on odgovorio rečju mokusatsu. Ova reč je prema nekim stručnjacima prevedena pogrešno kao ignorisanje ultimatuma i neposredno nakon dobijanja takve poruke - bačena je prva bomba na Hirošimu. Najveća sitna greška u istoriji.
Foto: Pixabay
Sada jedan tragikomičan primer. Na sahrani Nelsona Mandele, nastao je gaf i digla se pompa oko “lažnog” prevodioca na znakovnom jeziku, koji je naizgled mnogih samo mlatarao rukama.
Američki komičar i voditelj Džimi Kimel je kasnije doveo profesionalnog prevodioca u svoj šou gde je doslovno preveden pomahnitali nastup čoveka sa sahrane. Ispostavilo se da je to bilo količina nepovezanih besmislica, kao što se i prvobitno mislilio. Prevodilac se posle ogradio rekavši kako je imao šizofrenični napad i nije znao šta ga je spopalo.
Čuveni slučaj Vilija Ramireza. 1980. u bolnicu na Floridi je primljen mladi Vili Ramirez. 18ogodišnjeg momka su doveli prijatelji koji su pričali samo španski jezik.
Pojavio se doktor koji je navodno bio dvojezičan i na njihovo “intoxicado”, što se odnosilo na trovanje hranom (kako su prijatelji mislili), počeo lečenje protiv narkotika u krvi, usled pogrešno razumevanja da je to isto što i “intoxicated”.
Mladi Vili je nažalost patio od izliva krvi u mozak i zbog pogrešnog lečenja za konzumiranje narkotika, ostao je kvadriplegičar. U kasnijoj tužbi klinike koja ga je pogrešno i nesavesno lečila, on i njegova porodica su dobili obeštećenje od 71 milion dolara.
Prevodilački posao je vrlo značajan za čovečanstvu kroz istoriju
Neki prevodioci su zaslužni i za nastanak čitavih pisama koja se i dan danas koriste. Tako su učenici Ćirila i Metodija, Naum i Kliment zaslužni za ćirilicu kojom danas pišu Srbi, Bugari i Rusi između ostalih. Takođe, u dešifrovanju samih simbola, profesionalci iz ove delatnosti su pomogli razumevanju misterioznih poruka, koje su zaintrigirale mase ljudi.
Iz svega navedenog možemo uočiti težinu i važnost koju prevodioci imaju u istoriji čovečanstva. Ključna stvar u svakoj delatnosti, kako životu tako i poslu jeste razumevanje među ljudima. Mnogi religijski spisi, povelje, tekstovi, pesme - povezali su milione i milijarde ljudi širom planete i učinili svet boljim mestom.