Upotrebljavamo ih u svakodnevnom govoru, a nismo svesni njihovog pravog značenja. Kako su nastali nazivi za rodbinu?
Foto: Shutterstock
Komplikovanu mrežu srpskih rodbinskih naziva teško je zapamtiti.
Poznato da u Srbiji važi tradicija da svaki rođak ima svoje ime, a ono što je posebno zanimljivo jeste odakle oni potiču i kako su zapravo, nastali. Iako se koriste već vekovima, mnogi nazivi za rodbinu nisu poznati kako su nastali.
Zaova je muževljeva sestra, te za nju važi da zbog velike, ponekad posesivne, ljubavi prema bratu smešta njegovoj ženi ili suprotno- žena smešta zaovi, kako ne bi delila muževnjevu ljubav. Često se žena i zaova ne podnose, jer jedna teži da muškarca odvoji od porodice i stvori novu- svoju porodicu, dok druga teži da brata zadrži.
Smatra se da je reč zaova kovanica od: zla i ova.
Jetrva je naziv za supruge dva brata. Među jetrvama uvek postoji takmičenje koja će biti bolja i koja će dobiti više naklonosti muževnjeve porodice.
Naziv jetrva asocira na reč jetra, jer je to žena koja vam jede jetru i stvara velike muke. Često se kaže za dve sestre koje nisu u dobrim odnosima: Svađate se kao dve jetrve.
Svekrva je naziv za muževnjevu majku. Kako od davnina postoji mišljenje, svekrva i snaha su često u vrlo lošim odnosima. svekrva gotovo nikada nije zadovoljna izborom supruge svog sina. Takođe, za nju važi i to da se često meša u sinovljev brak i novo domaćinstvo, te tako stvara raskol u braku.
Smatra se da je naziv svekrva kovanica nastala od: za sve kriva.
Muževljeva porodica i rođaci suprugu svog rođaka nazivaju snajom. Snaha je prilično stara reč u srpskom jeziku. Najverovatnije potiče od indoevropskog oblika snusos, koje označava neku vrstu vezivanja, stvaranja novih porodičnih odnosa. Tu tvrdnju može potkrepiti i nemačka reč za uzicu ili vrpcu – schnurs (šnur).
Ženina porodica i rođaci nazivaju supruga svoje rođake zetom. U pitanju je staroslovenska reč, a prema nekim izvorima je nastala od reči genh (žen), koja znači dati život, piše Novosti Magazin.
Naziv za očevog brata potiče od indoevropskog naziva za oca – pštruo. Od njega je napravljena izvedenica, koju bismo mogli da prevedemo kao “drugi otac”.
Osnova za naziv ženine sestre je u reči svast. Etimološki možemo doći do reči svak, odnosno reči svoj. Tako da bi svastika bila svojita. Svastika je i simbol još iz predhrišćanjske kulture i označavao je sreću i blagostanje, pa možda naziv potiče i odatle, jer postoji srpska poslovica “Ko nije probao svast, ne zna šta je slast”.